NEVEROVATNO ŠTA SU NAUČNICI OTKRILI: EVO ŠTA PAS SVE RAZUME (OTKRIVAJU RAK)!

 U nauci su psi, pogotov oni sa statusom kućnih ljubimaca, tretirani kao zaglupljeni ex-kurjaci, koji su pripitomljavanjem i zavisnošću od svojih vlasnika tokom hiljada godina u dobroj meri degenerisani. Ali, odskora, nova generacija istraživača vratila je ugled omiljenom čovekovom pratiocu, ustanovivši da oni mogu savladati takve stvari za koje se mislilo da su svojstvene samo ljudima.

Foto: PRINTSCREEN/www.pasimacka.rs

U istraživanjima sposobnosti mišljenja, rasuđivanja i pamćenja u životinjskom svetu godinama je prednost davana čovekolikim primatimama, naročito šimpanzama, dok je canis familiaris - pas - zbog svog izvanrednog čula mirisa bio interesantan uglavnom policiji.

U nauci su psi, pogotov oni sa statusom kućnih ljubimaca, tretirani kao zaglupljeni ex-kurjaci, koji su pripitomljavanjem i zavisnošću od svojih vlasnika tokom hiljada godina u dobroj meri degenerisani. Ali, odskora, nova generacija istraživača vratila je ugled omiljenom čovekovom pratiocu, ustanovivši da oni mogu savladati takve stvari za koje se mislilo da su svojstvene samo ljudima.

NAJBOLJI DRUG

Lojalnost prema ljudima koju psi neprekidno dokazuju kroz vekove deo je njihovog prirodnog instinkta, a njihovo ponašanje prema onima koji su ih prihvatili nije daleko od ideja koje imamo o ljubavi i prijateljstvu, tako da mnogi vlasnici pasa svoje ljubimce izjednačuju sa članovima porodice.

Blizina ljudima, koja je dugo vremena zapravo diskvalifikovala ove četvoronošce kao istraživački model, postala je interesantna i za antropologe. Kad se radi o razumevanju ljudskog ponašanja, nijedan sisar ne može se ni približiti psu, mišljenje je većine istraživača.

Na Univerzitetu „Maks Plank" u Lajpcigu, stručnjaci su pokazali da kad bi, na primer, stavili ispred psa i šimpanzu dva suda, od kojih je samo u jednom hrana, i kad bi kažiprstom pokazali pravi sud, psi bi odmah shvatili smisao, dok bi šimpanza, genetički i po srodnosti daleko bliža čoveku, ostala bez ikakve reakcije.

Štaviše, psi bi čak znali i da protumače pogled vođe eksperimenta; ukoliko bi pogledao u pravcu suda s hranom, pas bi odmah kreno prema njemu. Međutim, ukoliko bi pogled bio uperen u istom pravcu u kojem se nalazi sud, ali nešto više od njega, prema nekoj tački visoko na zidu, pas to ne bi protumačio kao uputstvo već bi ostao bez reakcije. Za sve to šimpanza nije spososobna.

Četvoronožni čovekov saputnik je do te mere prilagođen komunikaciji sa ljudima da mu je ta sposobnost izgleda zapisana u naslednom materijalu, tj. u genima.

PSEĆI IQ

Mnogi vlasnici pasa ubeđeni su da su baš njihovi ljubimci obdareni specijalnim sposobnostima i dobrovoljno ih dovode u laboratorije u kojima bi im se testirala inteligencija.    

Brita Osthaus, britanska profesorka sa Univerziteta Ekster, kaže da je za nju bolno što pri svakom testiranju brzo dolazi do granice inteligencije preko koje psi ne prelaze.

Nedavno je u svojoj laboratoriji postavila baštenski „špalir" žive ograde, tako da na jednoj strani bude pas, a na drugoj vlasnik. Na jednom kraju providnog „špalira" kroz koji je pas mogao da vidi svog vlasnika nalazio se otvor za prolaz na drugu stranu. Kad bi psi nekoliko puta prošli korz „špalir", gospođa Osthaus bi ga okrenula tako da otvor za prolaz bude na suprotnom kraju od pređašnjeg. Svih 20 ispitivanih pasa odmah je jurnulo ka kraju špalira na kome je bio prolaz u prethodnom eksperimentu.

Očigledno je bilo da navika nadvladava razum. Jedan doberman je jednostavno ostajao da čuči na mestu na kome je ranije bio otvor i ne pokušavajući da ode na drugi kraj. Drugi psi su pak nastojali da nasilno prodru kroz ogradu, baš na mestu ranijeg otvora.

Iako se psi lako prilagođavaju mnogi čemu što je u vezi sa njihovim vlasnikom i obično izvršavaju lake zadatke, kad god je u igri i malo logike oni ostaju nemoćni, što među onima koji ih vole izaziva pravu žalost.

PSI DIJAGNOSTIČARI

Lorens Majers, jedan od najvećih svetskih poznavalaca pasa i ekspert s Koledža za veterinarsku medicinu na Univerzitetu u Obernu u Alabami, SAD, ističe da pas ne raspoznaje samo miris hrane, novčanica ili dinamita, već po mirisu mokraće ili izdahnutog vazduha, otkriva i prve naznake nekih bolesti.

Stručnjaci Poljske akademije nauka i kalifornijske klinike „Pajn Strit", koja se uz ortodoksnu bavi i tradicionalnom kineskom medicinom, upustili su se na ovu temu u kontrolisanu kliničku studiju, načinivši 12.000 proba njuha tri labradora i dve portugalske pudle.

Psi su bez nekog prethodnog treninga pripremani dve nedelje, pri čemu su upoznavali miris izdahnutog vazduha zdravih i bolesnih osoba. Potom su mirisali plastične cilindare u koje je izdisalo vazduh 86 bolesnika s rakom pluća ili dojke i 83 drugih, s vazduhom zdravih osoba. Cilindri su bili zatvoreni i bez imena bolesnika, a niko od osoblja, pa čak ni rukovodioci studije, nisu znali u kojima je čiji vazduh. U pitanju je bila tzv. dvostruko slepa studija.

Bilans testa je bio zadivljujući: u ravno 90 odsto slučajeva psi bi postavili tačnu dijagnozu bolesti.

Oduševljeni rukovodilac studije, dr Majkl Mekaloh, s klinike „Pejn Strit", misli da granice postavljanja dijagnoze uz pomoć psećeg njuha ni izdaleka nisu dostignute.

U Engleskoj su pametni četvoronošci trenirani da po mirisu raspoznaju mokraću bolesnika s karcinomom mokraćne bešike. rukovodilac ove studije Kerolin Vilis u British Medical Journalu napisao je kako se tokom treninga pasa odigrao čudan događaj: na jedan od uzoraka mokraće zdravih osoba iz kontrolne grupe, psi bi se uvek iznova vraćali i njuškali ga. Na kraju, želeći da vide u čemu je stvar, istraživači su pregledali zdravog učesnika testa i na opšte iznenađenje utvrdili postojanje malog tumora desnog bubrega.

Komentator uglednog časopisa svoje divljenje celom događaju izrazio je posebnim tekstom u kome se pita da li smo dotle došli da sve aparate koji koštaju milione gurnemo u neki ćošak i zaposlimo četvoronošce kao savršene dijagnostičare. 

Izvor: www.rts.rs